Бор садила мома Евгенија

Bor sadila moma Evgenija

Бор садила мома Евгенија

Бор садила мома Евгенија,
бор садила, ем бога молила:

- Дај ми боже бор да ми порасне,
да се качам на борови ветки.

Да си видам сред море гемија,
во гемија, окован делија.

Раце му се в' синџир заклучени,
нозе му се в' букагии стегнати.

На рамена два сиви сокола.
Го опита мома Евгенија
со ш' ги рани два сива сокола.

Одговори окован делија:
- Парче сечам, соколи ги ранам,
солзи ронам, вода ги напивам.

Bor sadila moma Evgenija

Bor sadila moma Evgenija,
bor sadila, em boga molila:

- Daj mi bozhe bor da mi porasne,
da se kacham na borovi vetki.

Da si vidam sred more gemija,
vo gemija, okovan delija.

Race mu se v' sindzhir zaklucheni,
noze mu se v' bukagii stegnati.

Na ramena dva sivi sokola.
Go opita moma Evgenija
so sh' gi rani dva siva sokola.

Odgovori okovan delija:
- Parche secham, sokoli gi ranam,
solzi ronam, voda gi napivam.

Evgenija is planting a pine

Evgenija is planting a pine,
she is planting and asking god:

- "God, please make my pine grow
so that I can climb on its branches.

I want to see a ship in the middle of the sea,
and in the ship, a hero in manacles".

His hands are locked in chain,
his legs are pressed in cuffs.

On his shoulders there are two falcons.
The girl Evgenija asks him
how does he feed the pair of falcons.

The cuffed hero answers:
- "I cut a piece of me to feed the falcons,
I shed tears and give them to drink".

Mademoiselle Eugénie plantait un pin

Mademoiselle Eugénie plantait un pin,
Plantait un pin et priait Dieu.

- Dieu, laisse mon pin pousser,
Afin que je puisse grimper sur les branches du pin.

Afin de voir au milieu de la mer un navire,
Et dans le navire un casse-cou enchaîné.

Ses mains sont liées par des chaînes,
Ses jambes sont retenues par des loquets.

Ses mains sont liées par des chaînes,
Ses jambes sont étirées tel un hêtre
Sur son épaule sont perchés deux faucons gris.

Mademoiselle Eugénie lui demande
- De quoi nourrissez-vous ces deux faucons gris?

- J'entaille ma chair afin de nourrir les faucons,
Je verse des larmes et saoule l'eau.

Sosnę sadziła dziewczyna Eugenia

Sosnę sadziła dziewczyna Eugenia,
sosnę sadziła i prosiła Boga:

- Pozwól, Boże, by sosna urosła,
bym się wspięła na jej gałązki.

Bym zobaczyła okręt na morzu,
a na okręcie skutego junaka.

Ręce ma w kajdany zakute,
na nogach zaciśnięte okowy.

Na jego ramionach dwa szare sokoły.
Pyta go dziewczyna Eugenia,
czym karmi dwa szare sokoły.

Odpowie skuty junak:
- Cząstki ciała odcinam, sokoły nimi karmię,
łzy ronię, niczym wodą je poję.

Tłumaczenie: Tomek.



Date added: 29.10.2009
Popularity: 12869
Rating: 4.51 from 47 votes