Ајде легнала е Лилјана

Ајде легнала е Лилјана
на зелената полјана.
Ај, на зелената полјана,
на Радевото колено.

Ајде, Раде ми ја будеше,
бело ѝ лице љубеше:
- „Ајде, стани, стани, Лилјано,
да видиш чудо големо.

Ајд' темен се облак зададе,
од високите планини.
Ајде, ситна роса ќе зароси.
нас двајца ќе нè однеси“.