Јанке ле Јанке убава

Јанке ле, Јанке убава,
облечи бела промена.
Облечи бела промена,
па слези Јанке сред село.

Па слези долу сред село,
да видиш чудо големо.
Да видиш оро големо
и да се фатиш на оро.

Не можам брату да дојдам,
нели сме пусто роднина?
Тате и чичо, два брата,
мама и стрина јатрви.
Тате и чичо, два брата,
јас и ти први брачеди.

Јано ле Јанке, убаво
широко поле крај нема.
Широко море крај нема,
ситно камење број нема.
Длабоко море дно нема,
убава Јана род нема.