И ние сме деца на Македонија

(Налеј, Налеј)

И ние сме деца на мајката земја
на мајката земја, на Македонија.
На нашата земја, на Македонија.

И ние имаме право да живејме,
како и другите живот што живеат.
А ние страдавме, гладни умиравме.

Слобода немавме, правдини никакви,
кога ги баравме, в затвор се најдовме.
Во фурни не ставаат за да не изгорат.

Коските ни кршат и крвта ни пијат
а ние смели сме, горди умиравме.
Горди умиравме, не се предававме.

Живот не жалевме, младост си дававме
за наши правдини, смели умиравме.
Парола имавме: Смрт или Слобода!
Смрт или Слобода за Македонија,
за Македонија, земја поробена.

(Nalej, Nalej)

I nie sme deca na majkata zemja
na majkata zemja, na Makedonija.
Na nashata zemja, na Makedonija.

I nie imame pravo da zhivejme,
kako i drugite zhivot shto zhiveat.
A nie stradavme, gladni umiravme.

Sloboda nemavme, pravdini nikakvi,
koga gi baravme, v zatvor se najdovme.
Vo furni ne stavaat za da ne izgorat.

Koskite ni krshat i krvta ni pijat
a nie smeli sme, gordi umiravme.
Gordi umiravme, ne se predavavme.

Zhivot ne zhalevme, mladost si davavme
za nashi pravdini, smeli umiravme.
Parola imavme: Smrt ili Sloboda!
Smrt ili Sloboda za Makedonija,
za Makedonija, zemja porobena.

(Nalej, Nalej)

I nie sme deca na majkata zemja
na majkata zemja, na Makedonija.
Na nasata zemja, na Makedonija.

I nie imame pravo da zivejme,
kako i drugite zivot sto ziveat.
A nie stradavme, gladni umiravme.

Sloboda nemavme, pravdini nikakvi,
koga gi baravme, v zatvor se najdovme.
Vo furni ne stavaat za da ne izgorat.

Koskite ni krsat i krvta ni pijat
a nie smeli sme, gordi umiravme.
Gordi umiravme, ne se predavavme.

Zivot ne zalevme, mladost si davavme
za nasi pravdini, smeli umiravme.
Parola imavme: Smrt ili Sloboda!
Smrt ili Sloboda za Makedonija,
za Makedonija, zemja porobena.

Nous sommes aussi les enfants de la Mère-Patrie
de la Mère-Patrie, de la Macédoine.
De notre Patrie, de la Macédoine.

Et nous avons le droit de vivre,
Comme les autres vies vivent aussi.
Mais nous avons souffert, affamés nous mourrions.

De liberté, nous n'avions aucunes justices
Quand nous les cherchions, en prison nous nous retrouvions,
Dans les fournils, ils ne nous mettaient pas de quoi brûler.

Les os, ils nous brisent, et le sang ils nous ont pris
mais nous sommes braves, fiers nous mourrions.

La vie, nous ne regrettions pas, la joie tu nous as donné
pour nos libertés, braves nous sommes morts.
Le mot d'ordre nous avions: La mort ou la liberté!
La mort ou la liberté pour la Macédoine,
pour la Macédoine, la Patrie asservie.

We are children of the motherland,
the motherland, Macedonia,
of our land, Macedonia.

We also have the right to live,
like others that have this right.
Yet we suffered, we died of hunger.

We didn't have freedom, no justice,
when we asked for them, we were inprisoned,
we were burned to death.

They broke our bones, they drunk our blood,
but we are brave, we died proudly.
We died proudly, we did not surrender.

We didn't regret our lives, we gave our youth,
for our justice, we died bravely.
We had a slogan: Death or Freedom!
Death or Freedom for Macedonia,
for Macedonia, a country enslaved.

Biz anayurdun evlatlarıyız,
Anayurdumuz Makedonya’nın,
Bizim yurdumuz Makedonya’nın.

Bizim de hakkımız var yaşamaya,
Nasıl yaşıyorsa başkaları da.
Biz bunun için çok acılar çektik, açlıktan öldük.

Ne özgürlüğümüz vardı ne de haklarımız.
Ne zaman ki hakkımızı aradık, kendimizi zindanda bulduk.
Fırınlarda ölümüne yakıldık,
Kemiklerimizi kırıp, kanımızı içtiler.
Ama biz cesurduk, onurumuzla öldük.
Ve teslim olmadık.

Canımızın derdine düşmedik, gençlerimizi feda ettik,
Hakkımız için cesurca öldük.
Bir parolamız vardı: Ya istiklal ya ölüm!
Esaret altındaki Makedonya için ya istiklal ya ölüm!

Κι εμείς είμαστε παιδιά της μητρικής μας γης,
της μητρικής μας γης, της Μακεδονίας.
Του δικού μας τόπου, της Μακεδονίας.

Κι εμείς έχουμε δικαίωμα να ζούμε,
Όπως ζούν και οι άλλοι τη ζωή τους
Μα εμείς υποφέραμε, πεινασμένοι πεθαίναμε.

Ελευθερίες δεν είχαμε, δικαιώματα κανένα.
Όποτε τα ζητήσαμε, στην φυλακή βρεθήκαμε.
Σε φούρνους μας έβαζαν για να μας κάψουν.

Τα κόκκαλα μας έσπαγαν και το αίμα μας έπιναν.
Κι εμείς ανέμελα χαμογελαστοί, περήφανοι πεθαίναμε.
Περήφανοι πεθαίναμε, δεν παραδινόμασταν.

Τη ζωή μας δεν λυπηθήκαμε, τη νιότη μας δώσαμε
Για τα δικά μας δικαιώματα, ανέμελα χαμογελαστοί πεθαίναμε.
Σύνθημα είχαμε: Ελευθερία ή θάνατος!
Ελευθερία ή θάνατος για τη Μακεδονία,
για τη Μακεδονία, γη σκλαβωμένη.